Priveden vozač Davora Jovanovića „Dežan“ u Italiji
Dogodovštine sa nastupa
Zanimljive, smešne priče i anegdote nisu retka pojava na turnejama i nastupima. Ovom prilikom prenosimo jedno nesvakidašnje iskustvo koje je Davor Jovanović, odnosno, njegov vozač imao na jednom od svojih putovanja u inostranstvu.
Foto: Davor Jovanović - ansambl za proslave
Davor:
Nećete verovati šta mi se to dogodilo baš ovog septembra...tačnije, dogodilo se našem vozaču, pa je verovatno zbog toga meni još zanimljivije. Svakako, ovo je anegdota koje ćemo se uvek rado sećati kad god čujemo pesmu „Stand by me“.
Naime, jedini slobodan datum je bio 18. septembar i nekim čudom, usledio je poziv počekom meseca za angažman baš tog dana i to ni manje ni više nego u jednoj velelepnoj vili Bonaparte u Toskani.
Mladoženja nije bio upoznat sa mojom detaljnom ponudom, te sam mu u par reči objasnio da bi uz takav spektakularni prostor najbolje išao moj ansambl – Ansambl Davora Jovanovića koji izvodi internacionalni repertoar, evergreen muziku i naravno bisere naše narodne i kafanske muzike. Vrlo brzo smo se prepoznali po senzibilitetu uz pomen par najlepših pesama, pa smo tako oberučke prihvatili saradnju na obostrano zadovoljstvo.
Šta ne smete zaboraviti na dan venčanja - podsetnik
Kako Ansambl zahteva malo kompleksniju logistiku zbog broja članova, muzičke opreme i većeg broja ličnih instrumenata, vozač kombija – Dejan je sa tom opremom krenuo dan ranije u Toskanu, kako bi bez obzira na sve predviđene i nepredviđene okolnosti i situacije, ipak stigao na vreme, odnosno najkasnije na dan venčanja pre nas muzičara, da natenane uradimo montažu i tonsku probu za tako prestižno venčanje. I ajde, pored ATA karneta koji nisu hteli da popune već prve komšije na ulasku u Evropsku uniju uz izgovor da za lične instrumente više ne treba ATA karnet, ni jedan peh se nije desio, dok nije vozač Dejan počeo da krstari italijanskim auto-putem.
Zazvonio mi je telefon u sred noći i kreće meni Deki da priča životnu anegdotu.
Restorani za organizaciju venčanja u Beogradu
Dejan:
„Mili, nećeš verovati šta mi se upravo desilo. Bilo je to, onako, vrlo promišljeno. Službeno vozilo italijanske policije me je diskreno pratilo nekih 5km na auto-putu, a onda su me presreli i uz svetla upozorenja naveli da ih pratim do policijske stanice na prvom izlazu. Kada smo stigli ispred stanice, obišli su još jednom ceo kombi, a ja sam im vrlo smireno, koliko sam mogao jer je bilo negde oko ponoći, objasnio da se zovem Dejan, da sam vozač Davora Jovanovića, da prevozim ličnu muzičku opremu tvojih muzičara i da, evo uz ovo priloženo Pozivno pismo, idemo na venčanje koje se održava sutra u vili Bonaparte. I to sve uredno na Engleskom, ne znam italijanski – šta ću.
Gleda mene Italijan onako ispod obrva, gleda moja dokumenta, klima glavom i stiska usne kao da mi ništa ne veruje. Uzima telefon i pali Google translate i počinje da priča u telefon
- Gospodine Dežan, jer oni „J“ čitaju kao „Ž“, vi ste napravili međunarodni prekršaj zato što prevozite robu bez ikakve licence i dokumentacije o tome, tako da moramo da vas privedemo.
Ja stavio ruku onako preko usta i gledam, da l’ mene neko ovde zaje’ava ili meni stvarno čovek ovo govori? Reko’
– Ajmo ponovo gospodine. Ja sam samo vozač koji vozi instrumente, muzika, razumete, čekaju me na venčanju, evo vam ovo pozivno pismo, tu sve piše, vidite, ja sam na spisku upisan kao vozač.
... kaže Italijan:
– Ništa ja ovo ne uvažavam, ovaj papir je kopija, gde vam je original?
Pokažem mu ja original na telefonu, a on me pita:
– Gde ti je taj papir?
– Pa evo ga, reko’, to je to samo odštampano.
– Ne verujem ja; reče preko Google translate-a. Šta si ti u toj grupi?
I ja tada vidim da imam posla s budalom očigledno, koji neće da me pusti, pa sam hteo da odigram njegovu igru i kažem
– Ja sam pevač i sviram pomalo gitaru, i primaknem ruku k’ licu onako kao da držim mikrofon, i tada je sve počelo...
– Pokaži! Reče Italijan.
Ja ga gledam, sad ja stiskam usne, ne verujem šta mi čovek traži, al’ reko’ ’ajde, kad sam već imao hrabrosti da kažem, moraću to i da dokažem. I krenem tako ja da ispred stanice da kružim oko kombija i gledam da vidim da dohvatim neku gitaru, međutim sve su bile zaključane u koferima.
...rekoh:
– Ne vredi, sve gitare su zaključane u koferima.
– Kakve gitare?- Prevodi opet Google translate.
– Pokazao si kao da sviraš trubu?!
– Jao; rekoh,
– Ne trubu... pevam, pevam!
I onako pokažem ponovo kao da pevam na mirkofonu i odem ponovo da potražim bar neku bas gitaru. I stvarno nađem među opremom kofer sa električnom bas gitarom i onako ispred stanice, iza kombija, vadim eletričnu bas gitaru iz kofera i pomislim Bože šta mi je sve ovo trebalo...
Stajem samouvereno pred njih i krećem da sviram prvo čega sam se setio još iz mlađih dana i počinjem da nabadam pesmu „Stand by me“ po onim debelim žicama, al’ ne čuje se ništa i kažem
– Ne vredi, ništa se ne čuje. Ovo električna bas gitara... na šta će on:
– Samo pevaj.
Onda sam zatvorio oči, nasmejao se i krenuo...
– „When the night, has come..“ I nekako otpevam bre ja tu i strofu i refren i kako sam završio, čovek mi vraća dokumenta i kreće aplauz. Opet oni odmahuju glavom i stiskaju usne, ali ovoga puta Italijan sav u oduševljenju, odjednom progovara sa mnom na tečnom Engleskom
– Mr „Dežan“ sorry for disturbing, this is my favorite song. Can we get you some water or coffee for the road? Please, come with us to the station, we are very sorry for disturbing you.
....ja, u šoku...
Prvo mi ništa ne veruje, posle lupetam onu pesmu i još mi se izvinjavaju i hoće da me časte kafom.
I stvarno je tako i bilo. Otišao sam sa njima, rekli su mi da sam im bio sumnjiv sa toliko opreme, ali sada kada znaju da sam deo ansambla, sada je sve u redu. Ispratiše me ponovo na auto-put, tako da sam ja sada stigao u vilu, sve je u redu, da ne brineš.“
Foto: Davor Jovanović - wedding bend
Kako je aktuelna ekonomska situacija (INFLACIJA) uticala na poskupljenja u organizaciji svadbi
Davor:
Moram priznati da sam ja u trenutku i bio toliko zatečen, da se i smejao i coktao i uzdisao u isto vreme, ali sam na kraju izdahnuo kada sam shvatio da je sve u redu i sa vozačem i sa opremom.
Onda smo došli na venčanje u Toskanu, izgrlili Dekija i u njegovu čast te večeri otpevali „Stand by me“.
Ko radi sa Davorom, mora da zna i da svira i da peva :) Posao muzičara je uvek donosio život na točkovima i pregršt avantura i urnebesnih događaja.Pošto je Davor stalno na putu i nastupima širom Evrope, sigurno možemo očekivati još zanimljivih i živopisnih priča.
