Običaj da devojka koja se udaje na dan svog venčanja pokrije lice vekovima je stariji od običaja nošenja venčanica. I zapravo, najveći deo istorije, veo uopšte nije bio ni beo ni providan, opisuje nam Istorijski zabavnik.
Većina entologa i antropologa slaže se da poreklo mladinog vela treba tražiti u antičkim vremenima kada su devojke na taj način krile lice kako bi se zaštitile od zlih duhova, piše portal Listverse. Za vreme antike, u doba stare Grčke i Rima neveste su nosile crvene I žute velove koji su simbolizovali vatru, koj je trebala da otera zle duhove.
Postojao je i još jedan, mnogo neobičniji običaj. Naime, veo je bio izrađen po porudžbini, tačno prema visini i ostalim merama buduće mlade i nakon večanja je pažljivo čuvan i, kada dođe vreme, korišćen kao pogrebni pokrov nakon što bi žena preminula.
Ono što je najbliže sadašnjim običajima vuče korene iz Evropske tradicije. U prošlosti su ugovoreni brakovi bili normalnost i za većinu neminovnost. Postoji tumačenje koje objašnjava da su devojke nosile veo kako bi sprečile budućeg muža da im vidi lice sve do kraja ceremonije venčanja. Teorijski, ako im se ne bi svidelo ono što vide jednom kada mlada skine veo, već je bilo kasno za predomišljanje.
Lista pesama za prvi ples - 20+ predloga
Daleki odjek ovog običaja vidi se danas u jevrejskoj tradiciji u kojoj mlade nose veo kako bi se svima pokazalo da mladoženja ne ženi devojku samo zbog njenog fizičkog izgleda već duhovnih vrednosti, otkriva nam Istorijski zabavnik.